Поента

Гледам те док сунце сја,
ти ми говориш о облацима,
ја се смејем, ветар носи смех,
из даљине се чујем и питам се:
"Шта мислиш,
када ћу већ једном да поентирам,
да престанем да постављам питања,
на које нема одговора?
Шта мислиш,
када ћу већ једном да поентирам,
да престанем да летим просторима,
која немају ни почетак ни крај?"
Гледаш ме и смех од сунца сјај,
увек ми даш,
знаш да сам чудак кога си давно заволела,
размишљаш о мени од дана од кадa ме знаш,
и тихо, тихо ми одговараш:
"Душо моја, поента је у томе да нема одговора, 
одговора, душо моја."


Аутор: Синиша Влајић
01.12.2011.