Даљина нежности

Отворено је за свакога ко мисли да може,
да досегне даљину која јутарњом росом сни,
и да са поносом призна свима, да је ту где је,
ненасилан, спреман да свима пружи мир.

У затвореном трајању путеви немају своје име,
они су прирасли моме кретању и понекад,
пружају наговештај онога што је било,
без потребе да се ико икада изненади.

Можда је то малени обрис тихог над нама,
када постајемо једно са простором далеким,
који буди у нама оно што јесмо, пробуђени,
када речи стварају нежност даха, не више усамљени.

Улазимо у нешто што смислом чини да мирно бдим,
и могу да ти поручим да ту страх не постоји,
да један јасан стих покреће свемир тих,
и све постаје своје, складно у љубави.

Синиша Влајић (29.01.2010)