Доброта нека сведочи

Облаци иду ка западу, мисли су скучене на малом простору,
где се налази уточиште духа, где је почетак било каквог сећања.

Време се завукло у пукотине, време се плаши да се покаже,
а ја ако заборавим да постојим, подсети ме који ми је најлепши стих.

Прашина се диже и улази у очи, глас унутарњи ме држи спремног на све,
не дозвољавам да глупости живота сведоче о ономе што за мене смисао је.

Реф: Доброта нека сведочи како је леп овај дан!!!

Аутор: Синиша Влајић, 03.02.2011.