Бескрај притиска

Колико пута треба да подсетим себе
да немогуће постаје сада,
ако вера чини бескрајне тренутке овог живота,
да ли уопште постоји сутра?

Колико се пута осетим уморно и далеко
од свих драгих људи око мене,
када не преостаје ништа друго
него да зауставим мисли да не оду предалеко.

Колико пута носим бескрај на себи
који скоро па ме ослобађа,
и чије тајне спознаја и логика
својим поставкама рационалног негира

И тако се дани купају у својим сновима
у којима наговештаји буде наду,
да је љубав извор и исходиште света
и ништа ме друго неће пробудити до века.

Реф:
Тешко се будим од свог овог бескраја,
који ме окружује, који тако ме притиска.

26.12.2010