Ту ћу остати

На лицу људи, једног пролећног дана,
видео сам пуно прича, без почетка и краја.

Међу свима њима, видео сам тебе,
и одмах сам знао  да је неко сунце огрејало мене.

Ништа ниси рекла, у неком свом сну си била,
око твога струка је била нека нежна свила.

Била си тако, тако млада и мила,
нешто као илузија или бела вила.

Реф:
Ту ћу, ту ћу остати, душу своју тренутку предати.

Аутор: Синиша Влајић, 10.02.2011.