Свакако

Свакако , ја ћу једном бити магла која ће се помаљати у зори свођења рачуна са људима, догађајима и сновима коју су ме подстакли да будем ово што јесам. Гледаћу ка хоризонту и молити се да тренуци мога бивства постану бисера низ, који ће прекритити путеве по којима ће газити  моји пријатељи и душмани, да свако газећи ме схвати какав сам био. Помераћу се кроз пространства која су многи одбацили јер их нису схватали покретом уметника, помераћу се и молити да не заспим када будем био главни глумац на позорници нествара.

...

Од негде ћеш се појавити ти, бићеш звезда која  кришом додирује моје усне зраком свога бића,  ствараћеш ме својом љубављу да несагорим у својој немоћи да схватим шта се догађа. Бићеш у светлости која ће окупати сваки мој страх и привид који ме је дуго чинио.  Отићи ћу кроз плаво у боју која се пише осмехом.

...

Свакако, бићу опет рођен својом суштином и ништа, заиста ништа то не може спречити.

Аутор: Синиша Влајић.

01.12.2011. год.