Корак

Сваки корак промену собом носи,
и све што је било своди се на једно што ће бити са нама,
исто, скоро исто, помало плаво са пуно нежности и питањем:
Колико своје суштине нудиш за трен заборава?
...
Насмејеш се, одмахнеш руком, и шапућеш:
“Зором багрем миром мирише, и тада заиста летим путевима краја, 

волим те љубави, ..., тако те желим и сањам,
јави се када треперим на рубу заборава. “
...
Сваки траг подсећа да се није отишло даље од почетка,
и свако искуство и машта подсећају да је вечност превише стварна, 

и било је као на месту укрштања заборава, 

где све коначно постаје сенка од бескраја,

...

душо увек ћеш бити алфа и омега моја трајања.

Аутор: Синиша Влајић
25.12.2011