Слушајући Псалам 135

Сунце, гласови се буде у траговима сећања,
милост његова нам даје свима сјај,
и почиње да нараста благослов са извора,
са олтара на коме се вечност надвила - Алилуја.

Чежња за будућим, дах живота испуњава,
помирени са собом и људима, мисли чине животу плам,
колико смо близу повратка, то наше добро дело зна,
на распећу векова, када је око нас пуно обмана - Алилуја.

Оно што уцељује, лебди на крајевима значаја,
већ дуго смо заробљени не насушним потребама,
одвојени од источника, близу амбиса бесмисла,
жедни за речима који славе светлост вечног у нама – Алилуја.

Наслеђе, непролазног у нама јутром буди сан,
да осване у нама рај, да видимо како треба сунце да сја,
да исели из душе наше, немирног облака дах,
да испуни сваку мисао промишљу Бога живога - Алилуја.

Славите Бога небескога - Алилуја
јер је довјека милост његова – Алилуја.


Синиша Влајић (29.01.2010)