Не постоји разлика

Када ме погледаш, видећеш да су ми тренуци одавно постали исти и бескрајни својом топлином, у овом животу који не личи ни на један будући,
радосни у пољу сновиђења, будни на раскршћу, спремни да се суоче са ветровима који се простиру тишином далеких простора.
Стојимо у облацима и бројимо речи које су престале да постоје у нашим мислима.
Немир нас чини посебним, док губимо нит према свету који је тако чудан, драг и стран. Безбрижан осећај нас прожима док гледамо како нестаје и буди се заувек у нама и шапуће да је исто бити некада и сад.
...
Не постоји разлика када чиниш истину, када будан отвараш очи и гледаш кроз сан.
...
На пољу се деца окупљају и играју игру која личи на сваку другу а опет је тако посебна , окупана у мирису багрема и спремна да воли сваки тренутак што испуњава овај дан, у нама, око нас, нежно са пуно разумевања, када се то исто мења без покрета, без разлога,..., када тренутак рађа мај.

Синиша Влајић (10.02.2010)