Разговор мисли

У настајању мисли знају да буду превише своје, загонетне и спремне да прихвате знак буђења суштине.

На таласу недоречености сунчев зрак се бори да скрене поглед човека са хладног и отуђеног места ничијег почетка.

Ја сам иза и питам се зашто се уснуле очи отварају само једном пре него што их зора прекрије тишином.

У трептајима пролазног речи блаженства бдију над сном детета, које са пажњом прати сазревање нечег новог у нама.

Не плаши се када немир поздрави тренутак који је личио на сјај нечега што одувек желиш и знаш шта је.

Ослободи мисли да оне постану нежне и спремне за вечно, у љубави, кретање и трајање...

Синиша Влајић (05.02.2010)