Хиљаду година мира
Ако се икада сретнемо на мосту, где људи окупљени у добру боје дане, сети се да сам веома давно пожелео да овај простор постане место које неће имати ране. Ту ће деца живети без страха од сутра и људи ће неговати своје мисли свакога дана,...., правда, истина и љубав ће бити одреднице било чијег сјаја.
...
Концепт хиљаду година мира је садржан у потенцијалу свакога човека и не треба дозволити да оптерећења и предрасуде овога света, зауставе ту плиму која долази, која нараста и која ће оплеменити простор деловања свакога човека. Не треба се плашити и избегавати рећи да је унутрашњи мир човека нешто најлепше што може у животу да му се деси. Светлост унутрашњег бића је лек за све оне, знане и незнане судбине, које се крећу око тебе, и које без гласа траже речи утехе. Ти требаш да будеш светионик на пучини где бесне буре, да људима покажеш пут да полако са пуно нежности и праштања изађу из олује.
...
Нико не мора да буде неко други да би постао оно што јесте. Нико не мора да се ичега одриче што га чини и што га је грејало кроз време. Нико не сме да изгуби своју личност и све оно што је бескрајно јединствено и величанствено различито од других. Нико не сме да своју различитост намеће као предност над било ким другим. Свако треба да има свој став и мишљење о свему што га одређује као човека, као некога ко се креће путем живота са вечношћу као крајњим исходом.
...
Када се окупимо под небеским сводом где нас светлост сунчевог сјаја нежно греје и када разменимо речи љубави и пустимо да проклија небеско семе, десиће се дуга лепоте која ће оплеменити овај свет. Под том дугом ћемо у хармонији живети и ствараћемо нови свет у коме ћемо заиста уживати. Хиљаду година мира ће сигурно настати и ништа неће моћи тај процес зауставити. Помолимо се Богу у име мира и љубави и пожелимо једни другима хиљаду година среће и радости.
...
Будуће генерације ће нам бити захвалне на томе.
Аутор: Синиша Влајић, 16.02.2011
...
Концепт хиљаду година мира је садржан у потенцијалу свакога човека и не треба дозволити да оптерећења и предрасуде овога света, зауставе ту плиму која долази, која нараста и која ће оплеменити простор деловања свакога човека. Не треба се плашити и избегавати рећи да је унутрашњи мир човека нешто најлепше што може у животу да му се деси. Светлост унутрашњег бића је лек за све оне, знане и незнане судбине, које се крећу око тебе, и које без гласа траже речи утехе. Ти требаш да будеш светионик на пучини где бесне буре, да људима покажеш пут да полако са пуно нежности и праштања изађу из олује.
...
Нико не мора да буде неко други да би постао оно што јесте. Нико не мора да се ичега одриче што га чини и што га је грејало кроз време. Нико не сме да изгуби своју личност и све оно што је бескрајно јединствено и величанствено различито од других. Нико не сме да своју различитост намеће као предност над било ким другим. Свако треба да има свој став и мишљење о свему што га одређује као човека, као некога ко се креће путем живота са вечношћу као крајњим исходом.
...
Када се окупимо под небеским сводом где нас светлост сунчевог сјаја нежно греје и када разменимо речи љубави и пустимо да проклија небеско семе, десиће се дуга лепоте која ће оплеменити овај свет. Под том дугом ћемо у хармонији живети и ствараћемо нови свет у коме ћемо заиста уживати. Хиљаду година мира ће сигурно настати и ништа неће моћи тај процес зауставити. Помолимо се Богу у име мира и љубави и пожелимо једни другима хиљаду година среће и радости.
...
Будуће генерације ће нам бити захвалне на томе.
Аутор: Синиша Влајић, 16.02.2011

0 Коментари:
Постави коментар
Пријавите се на Објављивање коментара [Atom]
<< Почетна