уторак, 15. фебруар 2011.

Слушајући Soldier of fortune - Deep Purple

На таласима неких давних снова отишао сам у плаво, без жеље да се икада овде вратим. И на прагу далеких простора стајала си ти, потпуно иста као када сам те видео први пут. Тихи звук се преламао преко свода, свих мојих наговештаја, да је вечно заувек ту и сада. Твој осмех је полако долазио из неког нествара и желео сам да постанем тренутак твога простирања. Ти си била и остала неко ко је био центар онога што заправо јесам, што је заправо мој пут.
...
Рекла си, живот је требао да буде бајка свих оних дивних дана када смо били заједно и када нисмо знали колико све може да буде далеко. Говорила си о суштини нашег дугог даха пре настанка мрака и пута који води ка светлости.Речи су имале облик нежности, док се јутро рађало у твојим мислима које су водиле до бескраја.
...
Пустио сам да ме водиш до краја, улазио сам у плаво без издисаја, без жеље да се икада овде вратим...


Аутор: Синиша Влајић, 14.02.2011.



0 Коментари:

Постави коментар

Пријавите се на Објављивање коментара [Atom]

<< Почетна