Понекад

Понекад пожелим да уђем у твој сан,

да ти запевам песму коју из детињства знам,

да ти поклоним нежност далеких простора,

да ти шапућем да је љубав непрекидна промена.

Понекад пожелим да се раније пробудим из сна,

да ти насликам песму која је давно нестала,

да ти шапућем тајну коју ми је тишина донела,

да се лепи дани мере дужином твога осмеха.

Понекад пожелим да останем између јаве и сна,

да душу своју предам тамо где рађа се сјај,

тамо где све мирише на рузмарин и мај,

тамо где љубав дише трен твога трајања.

Аутор: Синиша Влајић

01.01.2012