Ластавица

Када би могао још једном да кажем ... да не тражим од сунца сјај, који сакри се у твојим сновима ... е давни, давни трени шта ми сада јутром доносите.
...
Можда сам био твој када сам најмање мислио да јесам ... када сам осећао твоје немире из даљине ... када су ми године носиле успомене и звуке који су бежали од себе.
...
Не тражите да будем то што нисам ... нема уступка којим ћу одложити себе од тебе, нека се носе све оне бесмислене промаје које залудни људи послаше да оправдају реч против тебе.
...
Гледате ме из близине и не желите да чујете ... ма нека, а ви мисли ви идите, доста је било празних прича ономе ко то заиста не заслужује, ..., и не тражите да понављам да моје сте.
...
Пустите више те привиде ... што свакога дана око мене чују се, насмејте се и у нествар се склоните ... доста је било шаренишу да шепури се, а даље од њихових жеља ништа не види се...
...
Доћи ћеш једног дана знам и неће ме бити страх да руку пружим ти ... кад се будеш пуштала у даљине неописиве ... моја драга, моја најдража ластавице.

Аутор: Синиша Влајић
18.01.2012