Буди свој

 

Ти си онај који се смеје својим сузама,
на распећу само једна реч светлост носи,
како су путеви дуги када се посипаш сновима,
и говориш љубав je простор твога осмеха.

Машташ да одеш даље од других,
да докучиш макар мало од вечности,
да те не разболе размишљања о граници,
иза које се ипак нешто дешава.

Спреман си још данас да признаш да си скроз свој,
и да те нико не може победити,
твој дух је толико присутан свуда,
да те ништа не може изненадити.

Ретко те ко капира и сматрају те чудаком,
срећа да си одавно са собом помирен,
твоје речи оплемењују свет,
ти уводиш неки лепи хаотични ред.

Реф: Буди свој и не тражи милост од овога света,
јер ти заправо никада ниси био нечијег одраза сенка.

26.12.2010 

Бескрај притиска

Колико пута треба да подсетим себе
да немогуће постаје сада,
ако вера чини бескрајне тренутке овог живота,
да ли уопште постоји сутра?

Колико се пута осетим уморно и далеко
од свих драгих људи око мене,
када не преостаје ништа друго
него да зауставим мисли да не оду предалеко.

Колико пута носим бескрај на себи
који скоро па ме ослобађа,
и чије тајне спознаја и логика
својим поставкама рационалног негира

И тако се дани купају у својим сновима
у којима наговештаји буде наду,
да је љубав извор и исходиште света
и ништа ме друго неће пробудити до века.

Реф:
Тешко се будим од свог овог бескраја,
који ме окружује, који тако ме притиска.

26.12.2010