Дах искуства

Пролазе поред и тек овлаш баце поглед кроз мене, ја сам ту скоро невидљив ... бројим од вечности уназад по један трен искуства и поздрављам пределе који осташе иза мене.
...
Био сам превише у свему да бих патио и био збуњен да би пуно мислио ... искуство је било, превише гранично и без наглих облика у простирању.
...
Тако да сам могао да сањарим и када сам био у даху духа ... наизменично и сабрано, до целине чистоће речи које сам понављао, ..., Слава Оцу, и Сину и Светоме Духу, Амин.


Синиша Влајић (11.02.2010)

Не постоји разлика

Када ме погледаш, видећеш да су ми тренуци одавно постали исти и бескрајни својом топлином, у овом животу који не личи ни на један будући,
радосни у пољу сновиђења, будни на раскршћу, спремни да се суоче са ветровима који се простиру тишином далеких простора.
Стојимо у облацима и бројимо речи које су престале да постоје у нашим мислима.
Немир нас чини посебним, док губимо нит према свету који је тако чудан, драг и стран. Безбрижан осећај нас прожима док гледамо како нестаје и буди се заувек у нама и шапуће да је исто бити некада и сад.
...
Не постоји разлика када чиниш истину, када будан отвараш очи и гледаш кроз сан.
...
На пољу се деца окупљају и играју игру која личи на сваку другу а опет је тако посебна , окупана у мирису багрема и спремна да воли сваки тренутак што испуњава овај дан, у нама, око нас, нежно са пуно разумевања, када се то исто мења без покрета, без разлога,..., када тренутак рађа мај.

Синиша Влајић (10.02.2010)

Разговор мисли

У настајању мисли знају да буду превише своје, загонетне и спремне да прихвате знак буђења суштине.

На таласу недоречености сунчев зрак се бори да скрене поглед човека са хладног и отуђеног места ничијег почетка.

Ја сам иза и питам се зашто се уснуле очи отварају само једном пре него што их зора прекрије тишином.

У трептајима пролазног речи блаженства бдију над сном детета, које са пажњом прати сазревање нечег новог у нама.

Не плаши се када немир поздрави тренутак који је личио на сјај нечега што одувек желиш и знаш шта је.

Ослободи мисли да оне постану нежне и спремне за вечно, у љубави, кретање и трајање...

Синиша Влајић (05.02.2010)