Не мирим се са тим

Људи ми долазе по реч, две и питају ме зашто сам сигуран у оно што мој поглед даљином носи. Ја им кажем:  "Некада су неостварени одговори постављали питања свакога дана, гледајући како настаје смирај у дубинама плавог сјаја, како тај смирај покреће мисли из истог даха  ..., када је буђење било привилегија вечних ...". 
Гледали су ме и нису ме даље ништа питали.  Ја сам их поздравио и мислио сам о томе како зрак сунца на лицу најлешег смешка прашта одраз прошлости. Док су одлазили пожелео сам им мир и сигурност у наступу пред онима који ће им постављати иста питања. 
... 
И сви ти људи били су ми драги ... а ја сам знао да другачији усуд не пише никоме дан упознавања ни дан растанка, јер се све креће просторима бескраја и нествара. И колико год се неко труди да разуме шта се заправо догађа, мало јаче струјање и трептај доживљаја само повећава осећај спутавања оних који живот описују бојама и звуцима.
...
Не мирим се са тим ...

Мали смисао ...

Стојим на ветру, поље носи цветове разних покрета, 

сунце није у зенити, нема пренесеног значења, 

само простор и лет у наговештају са парчићем смисла, 

и плави, заиста плави сан са златним крилима.

Док су говорили да сам сенка од своје свести,

тапшали су и говорили да је то услов опстанка,

док су говорили да има тек понеки пут ка рају,

смиривали су ме причом да је слобода илузија.

А ја сам гледао ка тамо где поглед не допире,

и слушао оно што се звуком не простире,

и пролазио кроз просторе, својим бићем немирне,

и дружио се са мислима које су правиле побуне.

И писао песме док су други преписивали пролазне истине,

и говорио о бескрају док су други плашили децу да не погреше,

и сањао цветна поља док су други тражили форму успешне обмане,

и дружио се са људима који су веровали у идеале ванвремене.

...

Мирис рузмарина понекад нам направи смешак а да га нисмо свесни,

и деси се онај мали смисао који чини да будемо то што јесмо.


Аутор: Синиша Влајић
Ноћ између 26 и 27.12.2011. год.

Корак

Сваки корак промену собом носи,
и све што је било своди се на једно што ће бити са нама,
исто, скоро исто, помало плаво са пуно нежности и питањем:
Колико своје суштине нудиш за трен заборава?
...
Насмејеш се, одмахнеш руком, и шапућеш:
“Зором багрем миром мирише, и тада заиста летим путевима краја, 

волим те љубави, ..., тако те желим и сањам,
јави се када треперим на рубу заборава. “
...
Сваки траг подсећа да се није отишло даље од почетка,
и свако искуство и машта подсећају да је вечност превише стварна, 

и било је као на месту укрштања заборава, 

где све коначно постаје сенка од бескраја,

...

душо увек ћеш бити алфа и омега моја трајања.

Аутор: Синиша Влајић
25.12.2011

Кратке мисли - Синиша Влајић

15.01.2012

•        Ох, како тај осмех помера ме снажно, како утиче да не будем исти, како се тетурам када пуно на њу мислим, како ... ми ништа осим ње није важно.
• Када се сви немири укрсте и пронађу прави однос долази до мира. Мир није пасивно стање ... мир је резултат судара противречности које се међусобно допуњују супротностима ... 
• Када човек раскрсти са високим мишљењем о себи тек тада је спреман да буде искрен пријатељ са људима.
• Тамо где се ствара нешто ново ... нешто што окупља и сабира људе око себе ... са предзнаком пажње према свакоме ... са предзнаком могућности за све ...
• Боља је искрена оштра критика нечијег понашања него млака, без емоција, похвала. У том случају постоји шанса да се неко или нешто поправи за добробит свих.
• Мени гитара можда лепо не стоји ... али то заиста није проблем ... битно је да је гитара наштимована и да даје онај предивни звук који ме сваког дана лечи од умора и лоших мисли... 
• Она једина ... која чини моје биће и мој живот.. она једина зна речи које ме уводе у сан ... 
• Понекад, не чинећи чиниш пуно више за себе ... твоје мирне мисли плове кроз плаве облаке. 
• Неко ми је рекао да се манем мојих мисли ... радо бих то урадио али неће мисли да се ману мене. 
• Ове мисли, за које тако поносно говорим да су моје, толико су моје колико је мој ваздух кога дишемо и светлост сунца које нас греје.
• Порука која је написана плови неухватљивим просторима нашега ума и преноси се у простор сагласja свега са свим ... било која порука својим бићем жели да буде остварена у овој стварности ... размисли ... пре него што напишеш било шта лоше ...
• Ето ја ћу седети поред моје ћере, првих годину дана док вози кола, сходно новом Закону о саобраћају ... у задње време сам направио неколико саобраћајних прекршаја ... ако овако наставим видим да ће моја ћера ускоро да седи поред мене ... зато Синиша памет у главу и не пржи више по ауто-путу као Ники Лауда.
• Претераним наглашавањем нечије слабости човек се сраста са том слабошћу и ускоро она постаје део његове личности. Зато охрабри онога ко је слаб ... реци оно што би желео да буде а не оно што видиш и што је очигледно... тај неко ће једног дана бити јак и увек ће се у лепом сећати тебе ... и ти ћеш бити јак јер ниси дозволио да дух слабости тобом овлада . 
• Негде у даљини губи се смисао пролазности ... негде у даљини буди се осећај вечности ... а ја стојим негде између ... осећам вечно у овоме пролазном, што сам ја, и непрекидно се питам: "Којим путем да идем ... када је све ово пуно нествара..."
• Шта ти је судар светова ... ето у истој просторији моја мама, моја жена и женина сестра причају о најобичнијим и лепим стварима које живот собом носи ... а ја размишљам о вечности и непролазним вредностима ... да ли овај тренутак, управо сада у себи носи онај благи осећај који би волео да траје до вечности ...
• Неколико добрих пријатеља и истинско дружење је сасвим довољно за дуго и лепо сећање. 
• Превише је кратак живот да бих га испунио лошим мислима. 
• Зашто људи пуно лакше изговарају речи које их воде у свађу него речи које их мире?
• Ко се наслађује својим болом тај се вероватно у животу пуно пута насладио туђим болом.
• Љутина је бржа од мирноће ... последице мирноће осећамо сада .. последице љутине осећамо пуно дуже ...
• Мачке следе ток својих мисли и страсти које често нису у складу са мислима људи који живе у њиховом окружењу.
• Када је неко у загрљају драге особе да ли се више памти загрљај или драга особа? 
• Када те запостави кућни љубимац тада себи озбиљно постави питање ... како се у задње време понашаш у животу. 
• Да ли средина уопште постоји ако је око нас бескрај ... а да ... заборавио сам на златну средину (пресек) ...
• Када пуно желиш нешто, тада то нешто може да се силно сручи на тебе ... жели али умерено ... када то добијеш онда полако густирај и заиста уживај у томе ...
• Тек када падне снег видим колико је бело различито у односу на све друге боје.
• Ако ти пошаљеш пријатељу пуно лепих мисли а он ни на једну не одговори то значи да твоје мисли или нису лепе (тада је боље да престанеш да будеш пријатељ твоме пријатељу како га не би оптерећивао својим лошим мислима) ... или је тај такозвани пријатељ ... фиктивни пријатељ (тада је такође боље да престанеш да будеш пријатељ твоме пријатељу како га не би оптерећивао својим лепим мислима).
• Боље је стицати пријатељства него их наслеђивати.  
• Ко ме више не види може опет да ме види када то заиста буде хтео ... до тада довиђења ...  
• Када упознајеш у стварном животу пријатеља који ти је годинама био виртуелни пријатељ тада имаш осећај као да се упознајеш са неким ко долази из неке друге стварности ...  

14.01.2012

•        Понекад се осећам као магла кроз коју нико не може да види шта се са мојом суштином дешава.      
•        Запамти, нико се не буди онда када жели већ онда када је његов сан спреман да прихвати јаву баш такву каква јесте.
•          Од себе не очекујем ништа више од онога што ми је доделила судбина.
•        Писаћу поруке док и сам не постанем порука ... тек тада ћу моћи да се крећем незамисливим просторима размишљања оних који ме буду читали.
•        Када размишљам време ми брже пролази него када нешто радим ... то је зато јер постоје два времена, која ми увек сводимо на једно време ... сит сам тог времена које стално мери мој рад ... хоћу оно време које машта ствара пре уласка у сан.
•          Па да то што се зовем ја, исто је као када помислиш нешто друго.
•      Синиша доста више са филозофијом ... људи већ увелико спавају ... ретко ко чита шта ти у ситне сате пишеш ... ујутру су написане мисли далеко од тебе ... па ти види шта ћеш.
•    Прошлост била она добра или лоша углавном оптерећује човека ... лоша прошлост оптерећује оним лошим што је било ... лепа прошлост оптерећује сетом због пролазности лепог ...
•         Где год да кренем остајем на истом растојању од неба.
•        Лепо је када понекад нестанем себи испред очију ... па се гледам у даљини како се борим да дођем до себе .. знам да ћу доћи и да ћу опет бити једно са собом али опет уживам гледајући ту борбу која одувек траје ...
•        Питаш ме шта ме покреће ... нека жестока неравнотежа онога што имам у себи и онога што видим око себе ...
•         Онда када се саплетем знаћу да моје тело не следи мој дух.
•         Поштен сам онолико колико сам спреман да прихватим туђе непоштење.
•     Слушај ме душо ... понекад зажмури када ти се не свиди шта ја радим ... понекадме гурни на крајеве твога присуства ... али никада не заборави, ти си све што од живота желим ја.
•        Када ми неко од пријатеља каже што се не јављаш, ја кажем - сваки пут када споменем речи, љубав, машта, сан ... ја видим у себи моје пријатеље и јављам им се ... докле год је тако ... наше пријатељство ће дуго трајати.
•       Све је у односима, садржаји делова мењају природу односа, али односи дају садржај целине.
•        Размишљам како се спуштам низ реку и како се мој дух диже до висине која је сразмерна дужини реке коју сам прошао...тада лепо видим куда идем и шта се све дешава у окружењу мога кретања ... и тада схватам да је ток мога кретања у складу са свим оним дивним стварима из природе које се наизглед насумично дешавају и пролазе ми кроз живот...
•        Сањам да сам поред огњишта ... уморне очи спремају се да утону у сан у сну она ми је наслоњена на рамену ... чује се звук гитаре ... Емол,Амол, ..., чујем како говори: "Љубав је пахуља која ће се претворити у сузу која ће трајати докле год и последња река на земљи постоји...", ..., будим се ... она је још увек ту ... имамо пуно деце и сви задовољно једу из исте посуде ... срећан сам ... огњиште је ту, снови су ту ...
•        Где је почетак моје мисли ... да ли је икада постојао почетак ... ако нема почеткаонда је све одувек постојало ... а пре тога, шта је било пре тога, пре него што је све одувек постало ...
•           Поента углавном пре схвати људе него што људи схвате поенту.
•        Када ме неко слуша непрестано може да помисли да ја причам моје приче из неког сасвим непознатог контекста ... када се неко на тренутак појави у моме животу и чује неку причу или мисао, он тада препознаје свој животни контекст.
•        Ја могу да кажем: "Срећан сам ... ", због разних ствари ... не зато што волим те ствари, већ зато што си ти срећна због њих, душо моја.
•      Једног дана када одем у пензију, са мојом екипом ћу причати приче о временима када смо били главне фаце у крају ... и нека друга екипа пензионера ће то причати ... и нека трећа екипа пензионера ће то причати ... и тако у недоглед ... а оне заиста главне фаце у крају ће се однекуда смејати свима нама и рећи ће: "Зар је то сада уопште важно ...".
•         Баш сам се нагледао и наслушао самога себе ... морам мало да одем од себе.
•         Када би се сваког дана рађао желео бих да ме увек рађа једна иста мама.
•     У свакој мисли коју човек изговори крије се део његове душе ... зато добро размислите пре него што измените нечију мисао.
•        Између пријатеља, који је изгубио жељу да ти помогне у животу и непријатеља, који је изгубио жељу да ти учини нешто лоше не постоји никаква разлика.

 13.01.2012

•         Дан је мера људске несавршености ... тренутак је мера људског осећаја.
•         Колико сам близу то моја унутрашња даљина зна.
•         Срце је простор где душа снива свој вечни сан.
•        Не треба пуно да било који простор постане романтичан простор.
•         Када желиш да се опустиш размишљај о ономе што те не може повредити.
•      Увек сам се питао да ли у мени има нешто лоше када неко о некоме говори лоше у моме присуству.
•         Нити сам близу нити далеко ... тамо сам где не постоји простор...ту сам негде на рубовима суштине...
•        ...его је одраз умишљеног интелекта...
•     Шта је заједничко за време и простор ... и једно и друго је илузуја наше перцепције ...
•        Некада лети, када смо били млади, жене су имали невиђену потребу да буду са нама онда када смо хтели да играмо фудбал ... сада је обрнута ситуациа, жене нас терају да се мало бавимо спортом, али џабе сада смо поприлично зарђали и испали смо из фудбалске форме ... срећа да их нисмо некада слушали јер смо знали шта нас чека у далекој будућности ... тако да смо скоро свако вече лети играли фудбал...
•        Ко ми каже да не знам да летим нека зажмури,..., замисли ме, погледа и нека тада каже да ли је видео да имам крила или не.
•          Машта је поље на коме се снови рађају и расту ... када порасту они се враћају и остварују онима који су их замислили.

 12.01.2012

•          Пријатељ је особа која траје поред тебе вековима унапред.
•          Ја се никада не будим ... и када мисле да сам будан ја и даље сањам.
•      Није проблем пробудити звер у човеку, проблем је како ту звер касније успавати.
•        Илузија, рекла ми је, када сви крену ти заустави се ... Илузија, рекла ми је, када сви стану ти покрени се ...
•         Ја сам савест верни чувар истине.
•     Да нисам у детињству пуно маштао не бих сада имао пуно нестварних и необичних мисли.
•        Једног дана свест оде у све(тло)ст а т(е)ло оде у тло.
•         Лепу мисао треба безусловно поделити са другима ... јер и природа безусловно дели своју лепоту са свим живим бићима.
•         Сви су једнаки у својој различитости.
•         Различитост је благослов ... коју свако треба да оствари кроз живот.
•       Понекад драгуљ мора бити у прашини да би се заштитио од погледа похлепних људи.
•        Човек изнутра мора да буде у оном лепом позитивном хаосу да би споља могао да прилагоди своје понашање било којој ситуацији ... превише принципијелности смањује прилагодљивост људи окружењу.
•         Познаћеш ко ти је пријатељ ... када почнес да заборављаш непријатеље.
•         Сврха мисли је да се оствари макар и у машти.
•        Када неко наноси бол другоме, био он физички или духовни, у неком простору добра и зла, зло оставла празнину да се у неком будућем догађају деси ономе ко је нанео бол.
•         Комплимент је одраз тренутка ... пријатељство је одраз вечности ...
•     Не треба ми света сјај, било шта што силом природе нестаје, мени треба простор твога дешавања, нешто што за вечност припрема ме.
•        Када би људи запамтили бар једну на сваких 50 лајкованих лепих мисли свест света би била подигнута на виши ниво. 
•          Душо ти си константа моје промене.
•    Не треба ми света сјај, било шта што силом природе нестаје, мени треба простор твога дешавања, нешто што за вечност припрема ме.
•         Све што се дешава има тенденцију да оде у своју супротност.

 11.01.2012

•        Када се замислиш, пусти да те машта води докле она хоће да иде ... не дозволи да разум буде путоказ машти ...
•     Уколико желиш да останеш сабран жеље требају да ти буду мање од могућности.
•         Често не чинећи чиниш пуно више и за себе и за друге.
•         Боље ти изабери посао него да посао изабере тебе.
•         Шта се налази иза бескраја?
•         Жена је најлепша мисао остварена у животу човека.
•         Ту сам где сам ... где су моје мисли ... немам појма.
•        Када се деца играју свако ново дете експоненцијално повећава онај лепи дечији хаос, кога смо и ми правили када смо били деца.
•         Лети до висине до које можес чути шта ти говоре они који су на земљи.
•         Гледајући дечију игру ми схватамо колико је живот пун могућности.
•          Жени је довољан један поглед да направи необјашњиво нестварну имагинацију о ономе ко јој је упутио поглед.
•         Јуче и сутра су у домену маште, сада је у домену разума.

 10.01.2012

•        Да ли пролазно може да постане непролазно?
•        Када се почетак погледа у огледалу види крај ... када се крај насмеје почетку настаје сан ... када почетак упозна сан схвата да је крај најобичнија обмана ...
•         Живот је пут који нас припрема за вечност ... живот треба бити испуњен љубављу ... вечност следи пут којим смо ишли у животу.
•        Људи једни другима куцају на врата док свима нама време куца на врата живота.
•        Обично онај ко задаје бол прима бол од некога другог а не од онога коме је нанео бол.
•        Љубав је када ме ништа друго не занима осим да теби буде пријатно и лепо у животу.

 09.01.2012

•        Љубав је непресушна ако је у твојој души драга особа лепе мисли оставила пре одласка у сан.
•         Ма опуштено ... ако хоћеш да направиш глупост направи је ... само пази да други не трпе последице те глупости ... јер глупост ће проћи а последице ће остати.
•         Сачињеност је остварење уснуле одсутности...

 08.01.2012

•        Ови наши политичари су у сталном сукобу теза (власт) и антитеза (опозиција) и обрнуто ... ало бре ... када ће већ једном да се деси синтеза?
•        Ако сањаш да си здухаћ то значи да је дошло време да проведеш мало више времена у природи и на свежем ваздуху.
•         Права љубав долази из вечности и траје до вечности .
•         Шта је то што не чини особу?

 07.01.2012

•        Уколико желиш некоме искрено да помогнеш учини то на такав начин да он(а) никада не сазна ко је помогао. Он(а) ће се захвалити Богу за помоћ ... а ти се захвали Богу што ти је дао прилику да некоме помогнеш.
•         Рекао бих ... али ћу рећи супротно ... желим ти све најбоље.
•         Не желим ни од кога да зависим ... ни од самога себе ...
•     Ја немам димензију јер ми се мисао простире тамо где моје тело не може стићи...
•         Пре сваког одговора на важно животно питање размисли о вечности.
•        Људи почните мало чешће да користите реченицу: "Здраво, драго ми је што те видим "... Ускоро, ће и другима бити драго што виде вас.
•        Тако сам слушао шта свет прича и једног дана чух: "Жено, додај ми лекове за смирење, ..., опет су напали Милоша Бојанића на фарми ...". Људи не дозволите да вам немири, преко ТВ-а, уђу у живот... 

 06.01.2012

•        Нема већег благослова од могућности изражавања свога става у свету који жели да мислиш на његов а не на свој начин...
•         Лепе мисли се лепим мислима радују ... и прате их ...
•         И тада се деси стапање нествара са топлотом твога погледа ... полако почиње да трепери сваки твој дах док изнова и изнова изговараш драго име ... настаје нежност, која се из трена помаља, и помера свет тамо где нема бола ... где се све своди на љубав ...
•        И тада у неком сјају препознаш различитост која је била твоја и која је у трену прошла кроз сва времена и постала део живота свих оних који су веровали у љубав ...
•        ... кроз снове се помаља осмех далеких простора ... нисмо сами ... у твојим очима дешава се одраз трена који ће доћи ... смејеш се ... зар је заиста нада била сакривена у једној давној мисли ... твој поглед осваја светлости сјај ... не мириш се са пролазношћу ... пружам ти руке ... спремна си да полетимо у бескрај ...

 05.01.2012

•         Опуштено ... навијам за себе против себе.
•         Јутро је најлепши део ноћи.
•         Некада сам мислио да је живот сан, сада сам убеђен у то.
•        Почео сам у задње време да се огледалу обраћам са Ви ... онај који ме гледа са друге стране све мање личи на мене.
•         Неколико драгих особа је довољно да човеку буде потпуно испуњен живот .
•        Да, постоје особе ... које још не познајете ... а које полако долазе са својим дивним мислима у ваш живот ... у то име "Живели" .
•         Када ме једном будете описивали, молим вас, опишите неку од мојих мисли и то је то ...
•        Када би се сударили прошлост и садашњост замрзао би се тренутак и тада би вероватно схватили шта је живот, сјај у гашењу који траје кроз садашњост са илузијом постојања времена.
•         Када би мисао, макар мало, могла да успава немире ... све што би прошло кроз живот било би као лахор ... опусти мисао до сагласја са вечним у нама ... и чекај љубав да те у нествар понесе ...
•    Својевремено, док сам био студент, проф. Јеловац, који је предавао социологију, неком приликом причао је о слободи ... рекао је да ми нисмо слободни јер ћемо цео живот, моћи да сведемо на један круг фиксних тачака кроз које ћемо непрекидно пролазити ... гледали смо га бело и ретко ко је схватао поенту ... после пуно година се десила песма од Екрема - Кућа, посо, посо, кућа и тек тада нам је давна мисао проф. Јеловца постала до краја јасна ...
•        Толико има дивних људи који су свуда око нас, неприметно живе и дишу и држе равнотежу свемира ...
•        Слобода је отпор било ком ограничењу које спутава човека да до краја изрази своју природу и суштину.

 04.01.2012

•         Главни предуслов јединства је различитост.
•        Свемирна логика 1: Ја учим тебе оно што си ти научио мене да не заборавиш оно што већ знаш.
•         Свемирна логика 2: Најбоља је она победа где нема побеђених.
•         Дозвољавам само промени да ме промени и ничему другом.
•         Главни предуслов јединства је различитост.

 03.01.2012

•        Некада сам био искључив по питању музике ... а онда сам постао виолина и почео сам све да свирам.
•     Сећање држи невидљиву нит према свима који су нас напустили и не дозвољава да ико оде од нас до краја.
•         Овај тренутак од сада постоји само у сећању.
•         Све што је било и што ће бити дешава се сада.
•    Љубав је процес непрекидног надахнућа који осмишљава сваки тренутак у присуству драге особе.

 02.01.2012

•         Равнотежа реда и хаоса је услов развоја и опстанка.
•         Зарони дубоко у себе да би схватио истине које без реда у живот долазе ...
•      Природни закони ће престати да важе када се наруши равнотежа спознаје микро и макро космоса.
•        Лепота заједништва се огледа у одсуству зависности између њених чланова.

 01.01.2012

•         На вишем нивоу спознаје људи се никада не растају и остају заједно заувек.

 29.12.2011

•         Спој романтике и искуства чини потпун доживљај љубави.

 24.12.2011

•         Живот је процес у коме објекат и субјекат непрекидно мењају места.
•        Ко у животу доживи један трен пуне радости, њему је то сасвим довољно, ако вечност може да наслони на такав трен.
•        Тренутак је вечност у настајању.

 23.12.2011

•         У срцу се крије почетак сваке наше мисли и завршетак сваког нашег дела.
•         Живот најбрже уме да потамни снове, зато је потребно чешће да се живи сан.
•        Мржња је одраз неостварене љубави.
•         Када је сунце у зениту тада је светлост сунца најача али је сена човека од сунца најмања.

Аутор: Синиша Влајић

Повратак ...

Дан је на заласку, превише се скупило мисли и делића од непробуђених снова који пролазе кроз моје противречности. Све је мање мира и тишине којa ми је давала снагу, за лет без покрета, за кретање без простора, у времену које је отишло од себе и никога више не познаје. Где сам тачно ја, то можда неко, ко није ја зна. Неко ко нисам ја а опет је увек са мном, и биће ту до краја века.
Путеви које створише снови, знају куда идем, али још увек нису одлучили, где ћу стићи. Ветрови ми шапућу, да сам рођен раније него што су ми рекли, и да ћу отићи одавде касније, него што сви буду мислили. Воде са извора ми дају савет да идем њиховим током док живим сан, а када сан оде тада треба да постанем огањ, да разгорим превише оствареног кроз себе на свет који мора да трпи свако моје дешавање.
Када зажмурим знам да ћу видети свет онакав какав заиста јесте и пустићу да утисци и сећања граде слику и звук простора у који ћу увек моћи да одем, да мало од свега побегнем и пустим душу да у миру снива повратак суштине, оне фине, драге, безбрижне и тихе суштине.


Аутор: Синиша Влајић
22.12.2011. год.

Када се склониш од времена

Ако у неком трену живота препознаш и осетиш вечност, 

како ћеш након тога гледати на време?

Да ли ћеш стати поред пута и мирно сачекати,

да сви велики каравани прођу мимо тебе,

без велике помпе, у миру, простором који светли сном,

без жеље да кажеш куда да иду даље.

Mожда ћеш их само благо поздравити 

и пожелети им добар ветар и миран и безбрижан суд њихове несавршености,

и рећи онима на зачељу:  "Знајте да слутња се наслања на неписани ток

кога схватају они који су сведоци свих времена".

Тада, ма шта помислили о теби, пусти их и не противречи,

свако је у праву у равни свога скретања са пута негације

у контрадикцију, у слављу свога разума на рачун

осећаја који не познаје победнике и побеђене.

Тада ћеш можда видети како се унутар кретања

дешавају неслућено мирне силе,

које су међусобно проткане пажњом и љубављу, према свему живом,

што се рађа и буди и одлази у нествар када дођу плиме.

И свуда и на сваком месту  дешаваће се она, као костанта даха и осећаја,

која те прожима нежношћу и топлином далеких простора осмеха,

као крајња сврха која се отима од времена и светли без узрока,

и све своди на оно што ће увек и заиста увек бити - чисту љубав без икаквогa страха.

Аутор: Синиша Влајић

20.12.2011. год.

Нада у нас

Настаје оно што јутром обасјаће стих долазећих мисли,
а ми, помало спремни и саткани од сновиђења и благих осмеха,
гледамо ка одразима наших буђења, питајући се где је онај сан
који нас је открио и умио истином која је нежно дошла и остала у нама.

Ако иштеш да јутарње сећање брзином светлости не оде,

да престане да измиче оно што осећаји у теби роде,

застани мокар, запљуснут таласима вечне воде - босих ногу

након плиме покушај да видиш куда отисци у песку воде.

Нико није толико далеко као што је изгледало у први мах,

када смо на сатену белих пупољака спуштали месец и смејали се глаголима у настајању,

када смо причала наслоњени  на речи које су придржавале вечно и непролазно,

када смо путовали тамо где нико осим нас неће стићи.

Били смо млади у духу и спремни да увек имамо свој став супротан свему,

да не личимо ни на кога осим на нас саме, по суштини, по смислу,

у складу са кретањем звезда и дахом магнетних бура са сунца,

које долазе неумитно и које ће тек донети нешто што ће личити на дуг сан.

Заиста имам наду у нас, да ће ново и нежно прекрити збиљу дуге ноћи и чемера,

да ће магла избледети од љубави која ће пловити цветним пољима,

а ми бићемо ту негде у простору без пуно димензија, са помало нествара,

у простору где се речи полако изговарају и одређују ток кретања живота.

Група аутора

19.12.2011.